Detektovana najveća eksplozija u univerzumu
Naučnici su otkrili najsilovitiju eksploziju ikada zabeleženu, pet puta moćniju od prethodnog rekordera
Nekada davno, u dalekoj, dalekoj galaksiji, desilo se nešto čemu vam je verovatno drago što niste prisustvovali.
U galaktičkom jatu koje se nalazi u sazvežđu Zmijonoše, udaljenom od Zemlje oko 370 miliona svetlosnih godina, odigrala se najveća eksplozija koju smo ikada uspeli da zabeležimo.
Gigant od eksplozije najverovatnije potiče iz centralne galaksije ovog jata, tačnije – iz njene crne rupe, smatraju autori studije koji su odgovorni za ovo otkriće.
Simona Giacintucci, koja radi u Pomorskoj istraživačkoj laboratoriji u Vašingtonu, i koja je vodeći autor studije, uporedila je eksploziju sa istorijskom erupcijom planine St. Helens, takođe locirane u Vašingtonu. Svojom razornom moći, eksplozija je 1980. smanjila visinu planine za čitavih 400 metara, i na njenom vrhu ostavila krater promera 1.6 kilometara.
Razlika je u tome, rekla je Simona, što bi u krater koji je ova crna rupa udubila u okolni vreli gas, moglo da stane 15 Mlečnih puteva, poređanih jedan do drugog.
Naučnici su za ovo otkriće koristili kombinaciju podataka sa Nasine Chandra X-ray, kao i sa Esine XMM-Newton opservatorije, ali i radio podatke sa Murchison Widefield Array (MWA) instrumenta u Australiji, i Giant Metrewave Radio teleskopa (GMRT) u Indiji.
Iako su crne rupe čuvene po tome što privlače materiju ka sebi, ponekad se dešava i suprotno – kada od sebe šalju velike količine materije i energije.
Ovo je slučaj kada materijal koji pada ka crnoj rupi, zapravo bude preusmeren u džetove, ili mlazove, koje crna rupa ispaljuje dalje u svemir, i koji nekada završe u sudaru sa okolnim materijalom.
Eksplozija je nastala upravo ovim mehanizmom, pri čemu je mlaz energije napravio pomenuti, gigantski krater.
Opservatorija Chandra je detektovala prve naznake ove eksplozije još 2016. godine. Ipak, zbog nezamislivih razmera navodne erupcije, teorija je ubrzo odbačena kao malo verovatna, i istraživanje koje je vodio Robert Verner nije potvrdilo događaj.
Tek je stupanjem na scenu arhivskih radio podataka sa MWA i GMRT instrumenata, koji su se savršeno uklopili sa postojećim podacima teleskopa koji snimaju x-zrake, sve leglo na svoje mesto, i utvrđeno je da se ovaj gigantski događaj ipak odigrao.
Dokazi sugerišu da je i uveliko završen, jer podaci ne pokazuju nove tragove u krateru koji je eksplozija napravila.
Istraživači procenjuju da je ova eksplozija oslobodila pet puta više energije nego prethodni rekorder – galaktičko jato MS 0735.6+7421, i stotine hiljada puta više nego što to učini tipično galaktičko jato.
Studija u kojoj je otkriće objavljeno, izašla je u februarskom izdanju Astrofizičkog žurnala (The Astrophysical Journal), i dostupna je na ovom linku.
