Dva sata prirode – recept za dobro zdravlje, kaže studija
Sada znamo da su dva sata nedeljno u prirodnom okruženju dovoljna za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života
Razne prethodne studije, ali i životno iskustvo mnogih od nas, su potvrdili ono što već odavno znamo – boravak u prirodi pozitivno utiče kako na mentalno, tako i na fizičko zdravlje.
Međutim, novo istraživanje koje se bavi ovom temom je prvo svoje vrste: nikada ranije nije precizno utvrđena količina vremena potrebnog za benefite koje nam priroda donosi.
Sada znamo da su dva sata nedeljno u prirodnom okruženju dovoljna za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života. I bez brige – ne morate penjati planine da biste osetili boljitak. Računa se i sedenje u miru i tišini, sve dok ste u prirodi.
Ukoliko naredna istraživanja potvrde nalaze ove studije, dva sata prirode nedeljno bi se mogla pridružiti zvaničnoj preporuci nauke o receptu za zdrav život: za sada tu spadaju 5 komada voća ili povrća na dan, i 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno.
ŠTO VIŠE ZELENILA – TO MANJE STRESA, KAŽE NAUKA
U istraživanju je učestvovalo 19.806 ljudi baziranih u Engleskoj, koji su ispitivani o svojim aktivnostima tokom prethodne nedelje. Na osnovu odgovora, pravljena je korelacija između količine vremena provedene u prirodi, i samoocenjivanja zdravlja i kvaliteta života ispitanika.
Među učesnicima studije koji su prijavili malo ili ni malo vremena provedenog u prirodi, četvrtina je ocenila da ima loše zdravlje, a gotovo polovina da nije zadovoljna kvalitetom života.
Nasuprot tome, od onih ispitanika koji su provodili najmanje dva sata nedeljno u prirodi, samo je sedmina ocenila svoje zdravlje, a trećina kvalitet života nezadovoljavajućim.
Ono što je najviše fasciniralo naučni tim koji je vodio studiju, na čelu sa Dr Metju Vajtom sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Egzeter, je činjenica da ova pravila važe za svaku grupu ispitanika koje su se setili.
Bilo da su ispitivali mlade ili stare, bogate ili siromašne, urbane ili ruralne građane – rezultat je uvek bivao isti: dva sata nedeljno boravka u prirodi imaju benefit po zdravlje individue, a samim tim i na njen osećaj o kvalitetu sopstvenog života.
Naročito zgodna stvar u ovom saznanju je i to da dva sata ne moraju biti konzumirana u nekom naročitom ritmu. Bilo da je u pitanju serija kraćih poseta, ili jedna duža, poenta ostaje. U istom smislu, nevažno je da li je u pitanju gradski park ili poseta planini.
Veoma je bitna i ocena da je čak i potpuno pasivan boravak u prirodi podjednako značajan kao i aktivni. Ovo znači da ljudi koji nisu u mogućnosti da budu fizički aktivni takođe mogu osetiti benefite koje priroda ima po čoveka.
Studija nije ulazila u razloge zašto priroda ovako utiče na zdravlje ljudi, ali nagađa se da su mir i relaksacija koje priroda donosi ključ za redukovanje stresa, koji je okidač mnogih bolesti.
Studija je objavljena u žurnalu Scientific Reports i dostupna je na ovom linku.
Nedavno sam čula da Avala ima specifičnu mikroklimu koja pozitivno utiče na zdravlje pa i dužinu života zahvaljujući raznolikosti vegetacije. Problem je što smo toliko okupitani obavezama da često zaboravimo da je priroda ta koja nam daruje obilje negativnih jona, umanjuje stres i čisti nam pluća. Dobro je ako možemo dašak prirode da unesemo u svoje domove i “naoružamo” se biljkama koje čiste vazduh poput sanseverije,spacifiluma, bršljena. Ja sam uzela i fotokatalitički prčišćivač vazduha da mogu tokom grejne sezone kad je vazduh najzagađeniji da otvorim prozor , odavno zbog dece ne dozvoljavamopušenje u stanu i koliko toliko trudimo se da se zaštitimo koliko god je moguće i da što više vremena tokom raspusta provedemo u šumi.