U potrazi za Planetom 9, misterijom sa ruba Sunčevog sistema

Smakovi sveta, kao što je generalno pravilo vezano za teorije zavere, najuspešnije prodru i najduže ostanu u umovima ljudi kada se besplatno voze na leđima neke naučne istine. Zato ne čudi što je otkriće najudaljenijeg objekta u Sunčevom sistemu probudilo na trenutak usnulu maniju zvanu Planeta X

Piše: Nevena Grubač

“Kad god naiđemo na ideju interesantnu poput ove, mi se trudimo da primenimo Karl Seganova pravila kritičkog razmišljanja koja uključuju nezavisne potvrde činjenica, traženje alternativnih rešenja i ohrabrivanje naučne debate. Ako je Planeta 9 negde tamo, pronaći ćemo je zajedno“, strpljivo, racionalno, po ko zna koji put izgovara direktor Nasinog odeljenja za planetarne nauke, Džim Grin.

Talas panike je sasvim očekivano ispratio novosti o svežem, ovosezonskom apokaliptičnom scenariju: sada već tradicionalno, svima dobro poznata Planeta X stiže u novom ruhu, baš na vreme da pred praznike okonča još jednu, ne preterano zanimljivu orbitu kamena na kom živimo, oko Sunca.

Smakovi sveta, kao što je generalno pravilo vezano za teorije zavere, najuspešnije prodru i najduže ostanu u umovima ljudi kada se besplatno voze na leđima neke naučne istine. Zato ne čudi što je otkriće najudaljenijeg objekta u Sunčevom sistemu koji je ikada posmatran sa Zemlje – a čija orbita ide u korist teoriji o postojanju velikog nebeskog tela, moguće planete, u spoljnim delovima Sunčevog sistema – probudilo na trenutak usnulu maniju zvanu Planeta X.

Problem orbita

Dvojica naučnika sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Caltech), Konstantin Batigin i Majk Braun, došla su do zaključka da je prisustvo ovakve, hipotetičke planete najbolji odgovor na pitanje neobičnih orbita nekoliko malih objekata u Kajperovom pojasu, dalekom i hladnom regionu koji se proteže daleko iza Neptunove orbite.

Matematičkim modelima i kompjuterskim simulacijama, uz teorijski pristup Batigina i Braunovu potrebu da sve smesti u posmatrački kontekst, nakon godinu i po dana dvojica kolega su samouvereno izneli teoriju o onome što su nazvali Planeta 9.

Da bi dala smisao naizgled nemogućim orbitama pomenutih malih tela Kajperovog pojasa, hipotetička planeta bi morala da poseduje neke od karakteristika koje su u početku izazvale skepticizam i kod samih autora rada, ali i kod njihovih kolega: njena orbita, koja bi se protezala iza Plutonove, morala bi da bude ekstremno izdužena, jedna revolucija oko Sunca trajala bi između 10 i 20 hiljada godina, a masa bi joj bila oko 10 puta veća od Zemljine.

Smela ideja poput ove odjeknula je naučnom zajednicom, i još jednom probudila naučnu debatu. Alternativna objašnjenja su poželjna, i mnoga su se pojavila, čineći period u kom će autorski dvojac, uz pomoć moćnih teleskopa širom sveta, pokušati da pronađe posmatrački dokaz svoje teorije, zanimljivim.

Alternative Planeti 9

Glavni argument za postojanje velikog nebeskog tela na obodu Sunčevog sistema su orbite 6 malih objekata u Kajperovom pojasu, čiji periheli, tačke u kojima su najbliži Suncu, imaju tendenciju da se grupišu ka jednom specifičnom pravcu. Ovo je utoliko čudnije jer se spoljašnje, udaljenije tačke njihovih orbita prostiru u potpuno nasumičnim pravcima, nevezane jedne za druge, kao što bi i trebalo da bude.

Odakle, onda, grupisanje? Iako su Batigin i Braun odlučili da je najuverljivija varijanta postojanje devete planete, koja svojom gravitacijom kontroliše orbite pomenutih, malih objekata, neke od njihovih kolega ponudile su druge opcije.

En Meri Medigan, istraživačica na postdoktorskim studijama na Berkliju, i Majkl Mekort sa Harvarda ipak imaju drugu ideju. Objekti u rasutom disku bi mogli, po mišljenju dvojca, da se samoorganizuju, gurajući i uvlačeći jedni druge u svoje osobene orbite. Jedini preduslov za ovako nešto je da treba da ih ima dovoljno.

Istražite više o novootkrivenom najudaljenijem objektu u Sunčevom sistemu koji je ikada posmatran sa Zemlje, a koji ide u prilog teoriji o Planeti 9

Ukoliko zajednička masa ovih objekata dostiže grubo masu Zemlje, kreiranje njihovih orbita bi se desilo nekih 600 miliona godina po rođenju Sunčevog sistema. Batigin i Braun su uzeli ovo objašnjenje u obzir, ali smatraju da pomenuti region nema dovoljno malih objekata u sebi, čija bi masa mogla da objasni fenomen.

Mada je u ranoj fazi Sunčevog sistema verovatno bilo dovoljno materijala za ovako nešto, vremenom je najveći deo izbačen gravitacionim uticajem gasnih džinova i procesima tokom formiranja Kajperovog pojasa, smatraju autori.

Još jedna analiza daje potencijalne odgovore na goruću dilemu. Istraživači Metju Holman i Metju Pejn sa Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku imaju nekoliko ideja. Jedna od njih je da je naše razumevanje orbite Plutona pretrpelo sistematsku grešku. Osim samog Plutona, oni u obzir uzimaju još dva objašnjenja, gde prvo uključuje nešto manju, neotkrivenu planetu, na udaljenosti između 60 i 100 astronomskih jedinica od Sunca, a drugo takođe neotkrivenu planetu, ali još masivniju i daleko bližu Suncu nego što je Planeta 9.

U međuvremenu

I dok naučna zajednica pokušava da priđe problemu sa različitih strana, u želji da jednom za svagda okonča pitanje Planete X koje se, kako deluje, pojavljuje svakih nekoliko godina, Nasa i ostale institucije troše svoje dragoceno vreme i resurse na uveravanje javnosti da ovaj naučni rad nije najavio smak sveta.

Iako smo svesni koliko je naše znanje o svemiru nekompletno, znamo da ni jedna misteriozna planeta ne dolazi da nas uništi.

Ukoliko zaista otkrijemo nebesko telo u Kajperovom pojasu koje zadovoljava kriterijume da bude kategorisano kao planeta, javnost će biti prva koja će saznati. Na kraju krajeva, koji naučnik ne bi želeo da se pohvali ovakvim otkrićem?

Jedini odgovor na pitanje zašto do sada nismo pronašli ovu planetu, ukoliko postoji, je – nismo je tražili. Profesionalni astronomi, ali i amateri, uveliko pregledaju odavno načinjene snimke neba koji pokrivaju nama bliže delove njene orbite. Ukoliko je prošla tuda u periodu od kada fotografišemo nebo, naći ćemo je. Ukoliko je poslednjih nekoliko hiljada godina u delu orbite veoma dalekom od nas, tu nastupaju moćni teleskopi.

U svakom slučaju, potraga je počela. Ukoliko Planeta 9 postoji, znaćemo. Do tada, samo bez panike.

Tekst je originalno objavljen na naučnopopularnom portalu Centra za promociju nauke, Elementarijum.