Prvi dan proleća 2020.

fb-share-icon464
Tweet

Proleće nam ove godine stiže 20. marta, u 04 sata i 49 minuta

Možda nam se čini da je oko nas trenutno sve sivo, ali jedna stvar je sigurna – planeta se i dalje kreće, godišnja doba se i dalje menjaju, a mnogima omiljeno stiže već sutra.

Proleće – prolećna ravnodnevnica ili ekvinocij – nam ove godine stiže 20. marta, u 04 sata i 49 minuta. Trajaće 92 dana, 17 sati i 54 minuta, odnosno sve do 20. juna 2020, kada će u 23 časa i 43 minuta početi leto.

U trenutku početka proleća Sunce će se nalaziti u sazvežđu Riba, a biće udaljeno od Zemlje 0.9959181 AJ (Astronomska Jedinica), što čini oko 148987222 km.

Svetlosnom zraku će biti potrebno 8 minuta i 16,97 sekundi da pređe tu razdaljinu. Magnituda Sunca će iznositi -26,7 m, a uglovni prečnik Sunca će biti 32′ 07.22″.

Sunce prvog dana proleća izlazi u 5 sati i 43,3 minuta, a zalazi u 17 sati i 53.5 minuta. Nad horizontom će provesti 12 sati i 10,2 minuta. 

U isto vreme kada na severnoj polulopti dolazi proleće, na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen.

Iako je to dan prolećne ravnodnevice – ili ekvinocija, obdanica će ipak trajati nešto duže od noći. Ovo je posledica Zemljine atmosfere koja prividno uzdiže lik Sunca, što čini da se ono nešto duže zadrži iznad horizonta, ali i toga što obdanica počinje kada “gornji” rub lika Sunca, a ne njegov centar, dotakne horizont. Isto važi i za zalazak.

Bez obzira na to, stiže nam period sve dužih dana, a sve kraćih noći, koji će trajati do početka leta 20. juna.

Stručno, i po definiciji, proleće počinje onog trenutka kada centar lika Sunca dostigne (geocentričnu ekliptičku) longitudu od 0 stepeni.

Dan (obdanica) i noć na dan dolaska proleća traju po 12 sati i jednaki su, pa se taj dan zove dan prolećnog ekvinocija (lat. aequs = jednak, nox = noć) tj. dan prolećne ravnodnevice. Međutim, u ovo treba uračunati i pomenute atmosferske fenomene koji ipak produžavaju obdanicu.

Kod starih Slovena, prolećna ravnodnevnica značila je kraj perioda gladi, bolesti i hladnoće, koji su u to vreme često značili smrt. Stoga ne čudi njihova ljubav ka proleću, i pre svega slavljenje njegove predstavnice u staroslovenskom pantenonu – boginje Vesne.

Vesna je kod Slovena bila boginja proleća, i svakako jedna od omiljenih – što se može zaključiti i po tome koliko je ime Vesna popularno i u moderno doba. Vesna je smenjivala vladavinu zime, odnosno boginje Morene.

Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obračunu između Morene i Vesne, Sloveni su se uvek opredeljivali za Vesnu.

Ovu pobedu života nad smrću narod je obeležavao u svojim običajima. Sloveni su ritualno na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Naravno, Vesnina pobeda nikada nije konačna, već se njihova borba ciklično ponavlja svake godine.

Sunce se, eno, kao vreteno
nad gradom vrti i glavom klima.
Sve je u meni danas šareno.
I u tebi je možda šareno.
U nama svima šarenog ima.

Bila je zima.
Prošla je zima.

Miroslav Antić
fb-share-icon464
Tweet


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *