Novo iznenađenje sa New Horizons: Ultima Thule je spljoštenog oblika

Objekat Kajperovog pojasa koji je snimila letelica New Horizons, Ultima Thule, nije sfernog oblika. Novi snimci pokazuju da su njegove dve polovine zapravo pljosnate – svakako više nalik palačinki ili krofni, nego lopti.

Zajedno sa poslednjim fotografijama fascinantnog objekta iz Kajperovog pojasa koji je snimila letelica New Horizons pri svom istorijskom, novogodišnjem preletu, stigao je i podsetnik o tome koliko malo znamo o našem kosmosu.

Objekat zvanične oznake 2014 MU69, nadimka Ultima Thule, nije sfernog oblika. Novi snimci pokazuju da su njegove dve polovine zapravo pljosnate – svakako više nalik palačinki ili krofni, nego lopti.

• Čudesna sudbina misije New Horizons
• Prve fotografije objekta Ultima Thule
• Nova fotografija objekta Ultima Thule otkriva do sada nepoznate detalje

Mada iznenađenja i fascinacije nisu prestali da se nižu počev od prvih dobijenih podataka koje nam je New Horizons poslao, ispostavlja se da je tek serija snimaka napravljena pri odlasku iz sistema donela verovatno najznačajnije naučno otkriće čitavog preleta.

Fotografije u pitanju su načinjene u trenucima kada je New Horizons napuštao ovaj čudesni, najudaljeniji svet koji smo ikada posetili izbliza – tačnije, nekih 10 minuta nakon najbliže tačke preleta. Letelica je napuštala Ultimu Thule pri brzini od oko 50.000 kilometara na čas.

• Kratak film napravljen od 14 fotografija, koji otkriva novi oblik objekta, zahvaljujući neobično osvetljenom rubu
  Snimak: NASA/Johns Hopkins Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute/National Optical Astronomy Observatory

Baš zahvaljujući činjenici da su nastale tokom odlaska, za razliku od svih prethodnih snimljenih tokom dolaska, slike su nam pokazale Ultimu Thule iz jednog sasvim novog ugla. Na njima, ovaj objekat nije bio obasjan Suncem na način koji bi to bilo očekivano za sferni objekat.

Svetlost se mogla videti samo po ivicama, što sugeriše da osvetljeno telo nije zaobljeno. Međutim, naučnici su uspeli da odrede oblik čak i neosvetljenog dela, služeći se pozadinskim zvezdama koje je zaklonio.

Po detaljnom proučavanju 14 fotografija koje su spojene u kratak film, naučnici su mogli sa sigurnošću da zaključe da Ultima Thule nije sfernog oblika. Njegova veća polovina, nazvana Ultima, podseća na nešto spljošteniju krofnu, ili američku palačinku (koja je uža a deblja od naših tradicionalnih palačinki), dok manja polovina, nadimka Thule, izgleda kao ulubljen orah.

„Imali smo sliku o Ultima Thule zasnovanu na limitiranom broju fotografija koje su poslate nazad u danima oko preleta, ali novi podaci su nam značajno promenili stav“, rekao je glavni istraživač misije, Alan Stern, u saopštenju za medije. „Bilo bi bliže istini reći da je oblik Ultima Thule ravniji, poput palačinke. Ali što je još važnije, nove fotografije stvaraju naučne zagonetke o tome kako je takav objekat uopšte mogao biti formiran. Nikada nismo videli da nešto ovako orbitira oko Sunca.“

• Video animacija napravljena po modelu u odnosu na fotografije nastale tokom prilaza objektu, a zatim po modelu nastalom tokom odlaska. Tokom animacije se vidi kako se ugao posmatranja objekta menja, a samim tim i njegov oblik.
  Izvor: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute

Centralni kadar sekvence od 14 fotografija nastao je 1, januara, u 05:42:42 UT (Univerzalno vreme), kada je letelica bila na 8.862 kilometara od objekta, i 6.6 milijardi kilometara udaljena od Zemlje. Osvetljen rub objekta je na originalnim slikama mutan, pošto je korišćena nešto duža ekspozicija, što je izoštreno tokom post-produkcije.

Naučnici su uspeli da odrede oblik obe polovine objekta iz ove perspektive prateći koje zvezde su treptale tokom preleta, što znači da ih je Ultima Thule prolazeći zaklonio. Model je zatim upoređen sa onim koji su nam pokazale prve fotografije. Finalni oblik je konzistentan sa prethodnim nalazima.

„Dok sama priroda brzog preleta donekle ograničava našu mogućnost da utvrdimo pravi oblik Ultima Thule, novi rezultati očigledno pokazuju da su i Ultima i Thule mnogo ravniji nego što smo mislili, i mnogo ravniji nego što smo očekivali“’, dodao je Hal Vejver, New Horizons naučnik sa Džon Hopkins laboratorije za primenjenu fiziku. „Ovo će bez sumnje motivisati nastanak novih teorija o formiranju planetezimala u ranoj fazi Sunčevog sistema.“