Zvezdane putne destinacije za ljubitelje astronomije

Da vi ne biste morali, mi smo vam osmislili nekoliko idealnih putnih destinacija, koje ćete voleti, ako volite noćno nebo. Ukoliko su kosmos, zvezde i misterije univerzuma na vrhu vaše liste interesovanja, bez brige – rešili smo pitanje ideja za vaš stelarni odmor.

Foto: ESO/B. Tafreshi (twanight.org)

 

Miris mora, duge šetnje po pesku, dugi, topli dani i hladno piće u ruci… Ova postavka većini ljudi deluje kao otelotvoljenje raja na zemlji za koje rade i štede čitave godine. I to je ok – planeta je dovoljno velika da za svakoga iznedri po neku omiljenu lokaciju.

Međutim, ukoliko pitate ljubitelja astronomije, sva je šansa da će hitro odmahnuti glavom na predlog o letovanju na moru. More znači nultu nadmorsku visinu, niske, mutne slojeve atmosphere, veliko svetlosno zagađenje od svih tih naselja koja pokušavaju da smeste sve zainteresovane turiste…

Izuzetaka od pravila uvek ima, i svakako da more i astronomija za mnoge mogu biti dobitna kombinacija, ali ljubitelj astronomije će vas najverovatnije uzeti za ruku, i povesti u planinu. Planina, pak, znači veliku nadmorsku visinu, čistu atmosferu, gotovo kompletno odsustvo civilizacije i najtamnije zamislivo nebo. Planina je, za vašeg astronomskog zaluđenika, otelotvoljenje raja na zemlji.

Zamislite sada kada bismo planini dodali jednu mega opservatoriju, gigantski telescop ili naučnoistraživačku bazu. Do ovog trenutka, vaš astronom – bilo profesionalni ili amater – verovatno već ubrzano diše.

Da vi ne biste morali, mi smo vam osmislili nekoliko idealnih putnih destinacija, koje ćete voleti, ako volite noćno nebo. Ukoliko su kosmos, zvezde i misterije univerzuma na vrhu vaše liste interesovanja, bez brige – rešili smo pitanje ideja za vaš stelarni odmor.

 

Mauna Kea, Havaji
Foto: Wikimedia Commons

MAUNA KEA OPSERVATORIJE – HAVAJI, SAD

Locirane na nadmorskoj visini od 4205 metara, Mauna Kea opservatorije su nezavisni projekat koji obuhvata veliki broj naučnoistraživačkih ustanova. Nalaze se na samom vrhu istoimene, vulkanske planine, na Velikom ostrvu na Havajima, u Sjedinjenim Američkim Državama.

Blage padine, velika visina i izuzetno tamno nebo, koje je vedro 90% vremena godišnje, čine ovo mesto idealnim domom za opservatorije, teleskope i naučnike koji tamo žive i rade.

Kompleks ima i turistički centar, redovno se organizuju noćna posmatranja i predavanja za ljubitelje astronomije koji su se odvažili na ovu avanturu.

 

Very Large Array
Foto: Chuck Coker, Flickr

Very Large Array — Sokoro, Novi Meksiko, SAD

Ukoliko i dalje čitate ovaj tekst, velika je verovatnoća da ste nekad u životu gledali film Kontakt, snimljen po istoimenoj knjizi Karla Segana. Još je veća verovatnoća da vam se film svideo, i da ste već sa fotografije prepoznali mrežu teleskopa među kojima je Eli Erovej po prvi put čula čuveni signal.

KARL SEGAN: LIČNO PUTOVANJE

U opservatoriji u Sokoru su dozvoljene posete u sopstvenoj organizaciji, a svake prve i treće subote u mesecu se organizuju vođene ture.

 

Kraljevska opservatorija, Grinič
Foto: lachlan turnbull, Flickr

KRALJEVSKA OPSERVATORIJA – GRINIČ, LONDON, UK

Nešto bliža destinacija za zvezdane putnike iz naših krajeva, Kraljevska opservatorija u Griniču predstavlja pravu kombinaciju istorije nauke i moderne tehnologije. Osim što možete zgaziti čuveni nulti meridijan, koji deli planetu na zapadnu i istočnu hemisferu, boraviti na mestu na kom je nastalo Griničko merenje vremena, takođe možete posetiti i moderni, digitalni Londonski planetarijum.

Nekada jedna od najpoznatijih opservatorija na svetu, nastala 1675. godine, Kraljevska opservatorija je danas muzej, jer je širenjem Londona nebo postalo suviše svetlosno zagađeno za kvalitetno posmatranje.

 

Mlečni put iznad Panaral opservatorije i jedan od teleskopa koji čine VLT.
Foto: Y. Beletsky/ESO

Cerro Paranal – Pustinja Atakama, Čile

Kada zamislite savršeno okruženje i idealne uslove za postavljanje opservatorije, visoke pustinje moraju pasti na pamet. Naročito pustinja Atakama u Čileu. Razasuta po obroncima Anda na visini od preko 2600 visinskih metara, ova pustinja je dom jednoj od napoznatijih opservatorija na svetu – Paranal opservatoriji.

Opservatorijom upravlja Evropska južna opservatorija, evropska organizacija za naučna istraživanja na južnoj hemisferi. Najveći teleskop u ustanovi zove se, kreativno, Very Large Telescope – u prevodu, Veoma veliki teleskop.

Posete su dozvoljene subotom, kada je moguće obići deo naučnoistraživačkog kompleksa.

 

ARĆETRI OPSERVATORIJA
Foto: Todd Johnson, Flickr

ARĆETRI OPSERVATORIJA – FIRENCA, ITALIJA

Locirana na brdovitoj periferiji Firence, u istoimenom delu grada, opservatorija Arćetri nosi kako istorijski, tako i savremeni, naučni značaj. Poznata je, pre svega, po tome što se nalazi u blizini vile u kojoj je živeo i radio veliki italijanski astronom, Galileo Galilej.

GALILEO I INKVIZICIJA

Ipak, u njoj, tim od skoro 100 ljudi svakodnevno sprovodi važan naučnoistraživački rad.

Opservatorija nudi grupne obilaske za javnost, ali i noćna astronomska posmatranja.

 

Teide opservatorija
Foto: StarryEarth, Flickr

TEIDE NACIONALNI PARK – TENERIFE, KANARSKA OSTRVA, ŠPANIJA

Konačno, evo prilike da astronomi uživaju na moru. Tenerife je, pre svega, ostrvo čuveno po lepom vremenu, ne preterano visokim cenama i toplom okeanu. Međutim, malo ko zna da je ono zapravo vrhunska destinacija za ljubitelje astronomije.

Osim što je 2013. godine dobilo nagradu za „zvezdani rezervat“, odnosno imenovano za jedno od mesta na svetu sa najtamnijim noćnim nebom, Tenerife takođe privlači astronome i svojim Starmus festivalom, na kom se popularizuju nauke o svemiru. Tenerife je dom i jednoj od čuvenijih opservatorija na svetu, Teide opservatoriji, koju je moguće posetiti.

Zbog svega navedenog, ova pristupačna, evropska destinacija može biti pravi izbor za sve astro turiste iz naših krajeva.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *