Neočekivani par: Po prvi put otkriven planetarni džin u orbiti oko umrle zvezde

Poslednja stvar koju očekujete da vidite oko sagorelog, zvezdanog jezgra je planetarni džin

Po prvi put, naučnici su detektovali planetu džina koji orbitira oko belog patuljka – zvezde kojoj će naše Sunce nalikovati u krajnjim fazama svog života.

Planeta kruži oko belog patuljka na maloj udaljenosti. Njegova blizina i ekstremno ultraljubičasto zračenje isparavaju ogromne količine gasa iz planetine atmosfere. Nešto od gasa biva privučeno ka zvezdi, formirajući oko nje svojevrstan disk planetarnog materijala.

Otkriće je nastalo uz pomoć Very Large Telescope, teleskopa kojim upravlja Evropska južna opservatorija, a koji se nalazi u pustinji Atakama u Čileu.

Šta nam planeta veličine Neptuna, koja orbitira oko male, mrtve zvezde uopšte govori, i zašto je značajna? Pre svega, ovo je prvi put da imamo direktan dokaz i obzervaciju situacije u kojoj je planetarni džin preživeo tranziciju svoje zvezde u belog patuljka. Takvi događaji umeju da budu nasilni i pogubni po planete koje se obru u sistemu umiruće zvezde.

S obzirom na to da našu ličnu zvezdu čeka slična sudbina, nove informacije i posmatrački podaci ovog scenarija su od izuzetnog značaja.

Neočekivani par

U studiji objavljenoj danas u naučnom žurnalu Nature, Boris Gänsicke sa Univerziteta Warwick u Britaniji, koji je vodio istraživanje, kaže da je otkriće bilo slučajno. Tim je pregledao oko 7000 belih patuljaka, i pronašao jednog koji nije bio nalik ostalima.

Zvezda u pitanju, kataloške oznake WDJ0914+1914, nalazi se na oko 1500 svetlosnih godina od nas, u sazvežđu Raka. Mada više nije u životnom dobu „žive“ zvezde – procesi nuklearne fuzije u njoj su okončani – ova zvezda je i dalje veoma, veoma topla.

Mada ovu džinovsku planetu ne možemo direktno da vidimo, podaci sa njene zvezde nam pomažu da stvorimo pouzdanu sliku. Znamo da je u pitanju velika planeta, i znamo da je ledena.

SLUŠAJUĆI NEBO: OTKRIVANJE VANZEMALJACA

Njen beli patuljak je sa svojih 28000 stepeni Celzijusa ekstremno vreo – čak je 5 puta topliji od našeg Sunca. Zbog svoje vrele kompanjonke, planeta ispari oko 3000 tona materijala svake sekunde.

Najveći deo gasa pobegne u okolni svemir, ali deo ostane zarobljen u disku materijala koji se formira oko matične zvezde. Upravo ovaj disk je razlog iz kog možemo da otkrijemo planetarne džinove, nalik Neptunu, kako orbitiraju oko malih, umrlih, ali i dalje vrućih zvezda. Disk gasa je prava riznica informacija.

Od mora informacija koje dobijamo iz ove riznice, dve su najvažnije: prva je to da možemo da merimo sastav atmosfere egzoplaneta, a druga je sasvim novi uvid u krajnje faze sudbine planetarnih sistema.

Šta su, uopšte, beli patuljci?

Mada nam se ponekad može učiniti suprotno, naročito imajući u vidu kratke, ljudske živote, zvezde ne žive večno. Kao što je slučaj i sa biološkim oblicima života u kosmosu, i zvezde se rađaju, žive i umiru. I mnoge njihove životne faze umemo da predvidimo.

Zvezde poput Sunca sijaju jer u svojim jezgrima konvertuju vodonik u helijum, u procesu poznatom kao nuklearna fuzija. Jednom kada potroše sve zalihe goriva koje su imale na raspolaganju, i kada se nuklearne reakcije u jezgru zvezde ugase, počinje nova faza u njihovim životima: zvezde slične Suncu se naduju se u crvenog džina, povećavajući svoju zapreminu stotinama do hiljadu puta, gutajući okolne planete u procesu.

Faza crvenog džina može trajati nekoliko hiljada do milijardu godina. Mnogo vremena kasnije, kada ovi spoljni slojevi zvezde nestanu u okolnom svemiru, ono što na samom kraju ostane od zvezde je njeno hladno, mrtvo, kolabirano jezgro, koje nazivamo belim patuljkom.

Kada slična sudbina zadesi naše Sunce, i kada ono postane crveni džin, progutaće orbite Merkura, Venere i čak Zemlje. Ali, bez brige, imamo čitavih 5 milijardi godina da se pripremimo za ovaj scenario, i mnogo veće probleme u međuvremenu.

ČUDESNI SVETOVI SVEMIRA: NAJFASCINANTNIJE EGZOPLANETE OTKRIVENE DO SADA

Ovakvi stelarni ostaci nisu nepoznanica, i naučnici misle da se ne dešava toliko retko da crveni džinovi i dalje imaju planete koje orbitiraju oko njih. Međutim, apsolutni novitet je planetarni džin koji orbitira oko belog patuljka. Evo i zašto.

Planeta je od zvezde udaljena oko 10 miliona kilometara. To je veoma mala udaljenost, i čini jedva 15-ak zvezdinih prečnika. Ovo znači da je planeta morala biti unutar crvenog džina, kada je zvezda bila u toj fazi svog postojanja.

Jedino drugo objašnjenje bi bilo da se planeta nalazila dalje od zvezde tokom faze crvenog džina, a da je onda, kada je počela faza belog patuljka, planeta zapravo promenila svoju orbitu i prišla bliže zvezdi. A to već zvuči kao naučna fantastika, zar ne?

„Do nedavno, veoma malo astronoma je bilo zainteresovano za sudbinu planeta koje orbitiraju oko umirućih zvezda. Ovo otkriće planete koja orbitira veoma blizu sagorelog zvezdanog jezgra, neosporno pokazuje da Univerzum iznova i iznova izaziva naše umove da iskorače izvan ustanovljenih ideja,“ zaključuje Gansicke.